Главни циљ процеса мониторинга и евалуације јесте унапређење квалитета рада или
спровођења неке активности. Када је систем социјалне заштите у питању, то онда
практично значи да мониторинг и евалуација имају за циљ унапређење рада
пружаоца услуге социјалне заштите и квалитета пружања услуге
корисницима.
Обавеза спровођења интерне евалуације квалитета пружених услуга дефинисана је
чл. 19 Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне
заштите (“Службени гласник РС”, бр. 42 /2013, 89/ 2018, 73/ 2019). Пружаоци услуга
у систему социјалне заштите интерну евалуацију углавном фокусирају на мерење
задовољства корисника пруженом услугом, што је свакако важан сегмент процене,
али не даје целовито сагледавање квалитета пружене услуге и утемељене показатеље
праваца даљег развоја пружаоца услуге. Имајући у виду обавезу која произилази из
Правилника, а пре свега неопходност за унапређењем рада, квалитета услуга и
развојем, пружалац услуге треба да спроводи континуирани мониторинг пружања
услуге и периодично (минимално једном годишње) евалуацију свог рада и квалитета
пружених услуга.
Одговоре на питања о томе шта све може да буде предмет мониторинга и евалуације
и на које начине ови процеси могу да се спроводе, можете пронаћи у „Смерницaма за
спровођење интерног мониторинга и евалуације услуга социјалне заштите“
Смернице су доступне преко линка:
https://pzsz.gov.rs/wp-content/uploads/2020/05/SMERNICE-ZA-INTERNI-MONITORING-
I-EVALUACIJU.pdf