Искуства и изазови супервизора у центрима за социјални рад у Војводини“
Осма трибина за супервизоре из центара за социјални рад са територије АП Војводине је одржана у организацији Покрајинског завода за социјалну заштиту 30.01.2018. године у великој сали у згради Вода Војводине у Новом Саду.
Циљ трибине је био да се представе искуства и реализоване активности стручне подршке ПЗСЗ супервизорима, проблеми и изазови у раду супервизора у 2017. године и да се сумирају предлози и сугестије за унапређење рада супервизора и стручне подршке ПЗСЗ супервизорима у 2018. године.
На трибини поред директорице ПЗСЗ Татијане Грнчарски, саветница ПЗСЗ, супевизора из центара за социјални рад у АПВ, присуствовала је и директорица Коморе социјалне заштите Сандра Перић.
На почетку скупа учеснике је поздравила директорица ПЗСЗ и упознала учеснике са садржајем трибине. У првом делу престављене су реализоване активности стручне подршке ПЗСЗ супервизорима, преглед тема стручних скупова сталних група супервизора и резултати евалуације предходне трибине. Саветнице Завода су у наставку трубине, упознале учеснике са основним информацијама о обуци без провере знања на тему: Емоционална интелигенција, која ће бити организована у 2018. години, за све групе супервизора.
У даљем току трибине супервизори су од директорице Коморе, која је годинама радила као супервизор, имали прилике да сазнају новине у раду Коморе и да поставе питања у вези лиценцирања и бодовања стручних скупова.
У завршном делу трибине супервизори су кроз вежбу – рада у групама сумирали проблеме и изазове у свом раду током 2017. и осмислили предлоге и сугестије за унапређење рада супервизора у центрима за социјални рад и стручне подршке Завода у 2018. години.
Као најизраженији изазов у раду, супервизори су навели, пре свега вишеструку улогу супервизора и оптерећеност послом (обављање послова водитеља случаја, ментора, старатеља, пријемног радника, руководоца, лица за везу, члана координационе групе за насиље у породици, координатора у раду са мигрантима). Повезано са тим навели су проблеме повећаног обима посла свих стручних радника, одсуства нових норматива, мањка запослених, забране запошљавања и с тим у вези уочен је и све већи одлив кадрова, одлазак најискуснијих радника у пензију или на друга радна места. Присутни су и проблеми у комуникацији на релацији руководилац – супервизор и са тим у вези организациони проблем, одсуство јасног критеријума у распоређивању предмета (нпр. једна породица има више водитеља случаја). Истакнути су проблеми и који се односе на материјални положај супервизора и то ниска стимулација, прековремени рад, који се не вреднује на адекватан начини и са тим повезани проблеми безбедности и личне и професионалне, због усложњавања социјалне проблематике. Наведени су и изазови у супервизијском раду и то занемаривање подржавајуће и развојне функције супервизије у односу на административну, затим недостатак специјализованих обука и мотивисаност водитеља случаја и самих супервизора за рад и сарадњу.
Супервизори су као могућа решења за бројне проблеме навели низ предлога и сугестија. Као један од важних услова за унапређење рада супервизора истакли су наставак сарадње са Заводом, редовно одржавање групних супервизијских састанака и неопходност да се за исте остварују супервизијски бодови. Сугерисано је да Завод преузме активну улогу у заштити интегритета стручних радника и статус органа старатељства у односу на друге институције (омбудсман, адвокатска комора…). У погледу организације рада центара предложено је формирање радне групе у циљу процене стања у раду центара за социјални рад, предложено је покретање иницијативе за нормирање радних места и лоборање да се укине забрана запошљавања. У циљу сталног канала комуникације између супервизора Војводине, предложено је да се формира посебна Фејсбук страница супервизора, где ће се размењивати релевантне информације о раду супервизора. Када је у питању стручно усавршавање супервизора предложено је да се на годишњем нивоу организује бар једна специјализована обука за супервизоре, истакнут је значај тим билдинг за супервизоре и међународне размена искустава на теми супервизије.
Закључак трибине је да је непходно истрајати у напору да се одржи континуитет у реализацији стручне подршке ПЗСЗ супервизорима и редовног организовања супервизијских стручних скупова на актуелене теме. Истовремено је потребно подстицати да и сами супервизори својим активним ангажовањем (предлози, позитивна пракса, стручни скупови, извештаји) унапређују сопствени положаја у центру за социјални рад и у систему социјалне заштите.
